ЧУЈЕШ ЛИ МУЗИКУ СРЦА
* * *
Тело у тело
Нечујне пратиш покрете
Чујеш ли музику срца
Доле
Зевала је пробуђена глад
Нарезан маказама
Твога ока
Обешен одговор
Олисталим пољупцима
У чвор везујеш
Све Твоје
Мирисно
Слепо
* * *
Трчимо
Кроз ниско растиње
Оштро
Ножеви Твојих речи
Низ лакат
Силази црвени караван
Пратим га уснама
Не бих ли стигао до Тебе
* * *
Беле се речи дечји зубићи
Брод којим путујемо
Беласа се глад
За свиленим осмехом
Да пукнем као млад виноград
Вином да залијем хриди упаљеном гласу
Да замирише мускат видом
Када те угледам
Доле у ували свештенице боја
Где чемпреси
Као нарезани клинови
Упиру црна копља
Кроз чипкасту белину пене
Из воде тамне као рука
Допире Твоје дисање
Вода је реч
И нико не милује као она
Зар племство лабудова није најлепше
Док се са њом спаја у оргазмичком плесу
(Из књиге “ Водени Круг”, 2016. Игора Ремса)