Колико је Црна Гора платила санкције Русији

Црна Гора је од 2014. године, а нарочито након руске  интервенције у Украјини, започете 2022, усклађујући се са заједничком спољном политиком Европске уније, подржала све пакете санкција против Русије.

И док се политичка елита, понекад, поносила „принципијелношћу“, економски сектор је трпио – без надокнаде, без стратегије и без гласа у доношењу кључних одлука.

Плантаже: Изгубљено тржиште вриједно више милиона еура годишње

Према финансијским извјештајима, Плантаже су прије санкција извозиле милионе литара вина годишње у Русију и тржишта под руским утицајем (Казахстан, Бјелорусија). Вриједност извоза у Русију достизала је и до три милиона еура годишње.

Након увођења санкција и руског контрарежима, извоз је практично прекинут. Тржишта попут Кине, Њемачке и Америке нијесу надомјестила изгубљени волумен – ни количински, ни цијеновно. Посљедица: вишак залиха, смањени приходи, и нагомилани губитак који је до краја 2023. премашио 20 милиона еура.

Туризам: Губитак од преко 100 милиона еура у три године

До 2019. године, Црна Гора је биљежила преко 400.000 долазака руских туриста годишње, са просјечном потрошњом од око 1.000 еура по особи. То је чинило више од 400 милиона еура директне и индиректне потрошње у периоду од 2017. до 2019.

Након санкција, број руских туриста је у 2023. пао испод 40.000, а вриједност потрошње пала је за више од 80%. Конзервативне процјене говоре да је Црна Гора изгубила најмање 110 милиона еура у сектору туризма од 2022. до данас.

Посебно су погођене Будва, Херцег Нови и Тиват, гдје су руски гости чинили значајан удио у сезони и ван ње.

Авио-линије: Губитак тржишта које је доносило до 20% прихода аеродромима

Црногорски аеродроми Тиват и Подгорица су прије 2020. године имали више од 2.000 летова годишње са руских дестинација, преко редовних и чартер линија.

Аеродроми су приходовали од такси, сервиса, паркирања и накнада. Укупан мултипликативни бруто приход од руског авио-саобраћаја процјењује се на 10 до 12 милиона еура годишње. Са увођењем санкција и прекидом авио-веза, тај приход је готово потпуно нестао.

У 2023. години из Русије је стигло мање од 100 чартер летова, док је у 2019. било преко 1.300.

Некретнине и банкарство: Замрзнута имовина и успорена продаја

У периоду 2005–2020, руски држављани су инвестирали више од 300 милиона еура у црногорске некретнине – највише на приморју. Након санкција, куповине су практично стале. Истовремено, црногорске банке су замрзле имовину и рачуне више десетина физичких и правних лица повезаних са Русијом, укупно вриједности преко 15 милиона еура.

Тржиште некретнина, које се годинама ослањало на руске клијенте, изгубило је важне купце, нарочито за луксузне некретнине.

Јесмо ли тражили компензацију?

За разлику од појединих држава чланица ЕУ које су се избориле за компензације у пољопривреди и енергетици, Црна Гора није поднијела ниједан формалан захтјев за директну надокнаду штете усљед усклађивања са санкцијама. Министарства економије, европских интеграција и вањских послова нијесу јавно обзнанила покушаје лобирања за специјалну подршку.

Европски фондови као што су ИПА ИИИ, ИПАРД и ЕУ4Бусинесс могли су бити канали за помоћ Плантажама, туристичким организацијама или авио-индустрији. Међутим, Црна Гора их није искористила стратешки.

Реалност мале државе у великим играма

У политичком смислу, увођење санкција је било сигнал јасног сврставања уз западну алијансу. Али управо то позиционирање морало је бити праћено проактивним захтјевима – не само за признање лојалности, већ и за економску подршку.

Санкције не би морале бити „болне“ ако су праћене солидарношћу. Црна Гора је, нажалост, показала да умије бити лојалан савезник – али без преговарачке стратегије која би ту лојалност и материјализовала.
УКУПНИ ПРОЦЈЕЊЕНИ ДИРЕКТНИ ГУБИЦИ (2022–2024):

Плантаже: 20 милиона евра

Туризам: 110 милиона евра

Авио-саобраћај: 20 милиона евра

Некретнине и банке: 25 милиона евра

УКУПНО: 175 милиона евра

(Бизнис ЦГ)